Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
"Moolim?" - šokirano sam rekla i pratila u kom pravcu ide njen pogled.Gledala je iza mene,te sam se posle par sekundi polako okrenula i videla ga za najvećim separeom.
Pored njega je bio Ilija i još neki dečko,a oko njih gomila devojaka provokativno obučenih.Moj pogled se spojio sa Ilijinim,te sam brzo okrenula glavu.
"Zašto smo morali da izadjemo na isto mesto"-prosiktala sam dok sam pila svoj martini i nervozno i pomalo besno sam preplitala svoje prste na rukama. ••••••• Ilija je odmah primetio Saru kad je slučajno pogledao u njenom pravcu.
"Uroše,Sara je ovde,video sam je"-rekao mu je na uvo jer je muzika bila preglasna.
"Šta?"-viknuo je.
"Žena ti je ovde"-ponovio je,a Uroš pusti ruku devojke koju je držao.
"Gde je?"- upita sa svojim besnim izrazom lica.
Ilija je ispijao svoje piće,i samo je prstom pokazao na sto za kom su se nalazile tri devojke.Plavokosa Sara je sedela njima ledjima okrenuta.
Ustao je i krenuo u tom pravcu.
"Gde ćeš?"-viknuo je,ali mu nije odgovorio. •••••• "Mislim da dolazi ovamo"-reče Anja dok je gledala iza mene.
"Ko?" - panika je obuzela celo moje telo.
Pre nego što je odgovorila,osetila sam stisak na mom laktu.Okrenula sam se i videla njega.Prvi put je naš pogled trajao više od jedne sekunde.
"Hajde" -reče svojim grubim glasom i povuče me da ustanem.Nisam znala šta hoće.Provlačio se kroz gužvu i vukao me sa sobom,i dalje držeći me za lakat. Moram priznati da me je prilično čvrsto držao.
"Gde ćemo?"-glasno sam rekla da bi me čuo,ali me je on očigledno iskulirao.
Kad smo se probili kroz najveću gužvu,shvatila sam da me vodi ka izlazu,ali i dalje mi nije bio jasan ovaj njegov potez.
Grubo me je izveo ispred,da sam zamalo pala jer sam bila u štiklama.
"Šta je tebi"-viknula sam nakon što sam se zadržala da ne padnem.
"Šta ćeš ti ovde?" -besno me je gledao bez trunke emocija ili nekog poštovanja.A ni ja nisam izgledala bolje.Blago rečeno bila sam besna,pogotovo kad za malo nisam pala koliko me je jako povukao.
"Isto sam se pitala kad sam tebe videla ovde"-drsko sam odgovorila iako sam ga se na neki način plašila.
"Smesta idi odavde"-pokazao je kažiprstom negde u stranu.
"Ne brini,neću ti kvariti provod sa onim devojkama"-ravnodušno sam rekla.
"Rekao sam ti da ideš odavde.Smesta idi kući"
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Primetila sam koliko je lep čak i dok je namrgodjen i dere se.
"Bože o čemu ja razmišljam sad"-rekoh u sebi dok sam sebe osudjivala zbog toga što sam upravo pomislila.
"Ne želim da idem.Došla sam sa svojim drugaricama i nemaš pravo da mi išta zabraniš"- fascinirala me je moja smelost jer sam znala ko stoji ispred mene.Stoji najmoćniji,najbogatiji i najopasniji momak u gradu na koga bi svaka devojka pala.
Gledao je u mene par sekundi,te se odmakao i izvadio telefon iz svog džepa.Obavio je poziv,ali ništa nisam uspela da čujem.
Kada sam pomislila da pobegnem od njega i da se vratim unutra,on je prekinuo poziv i vratio se ispred mene.
Kroz par sekundi stvorio se sivi džip ispred nas u kom su bili Andrej i drugi dečko iz obezbedjenja.
"Vodite je kući"-rekao im je i okrenuo se da se vrati u klub.Mene nije ni pogledao.
"Uroše objasni mi čemu sve ovo"-prodrala sam se na sav glas,tako da su se svi koji su bili ispred okrenuli i pogledali u mene,samo on nije.On je ušao unutra i nestao u gužvi.
Stajala sam pored auta i idalje gledala u pravcu u kome je on otišao.
"Gospodjo,udjite"-dozvao me je Andrej te sam se osvestila.
Videla sam da mi je otvorio zadnja vrata,te sam morala da udjem,nisam imala drugog izbora jer bi me u protivnom njih dvojica sigurno na silu strpala u auto.
Prećutala sam put do kuće,nisam sebi dozvolila da pustim suzu iako mi se plakalo,a jednako toliko i vrištalo.
Anja i Milena su me pitale zbog čega sam morala da odem,a ni ja sama nisam znala odgovor na to pitanje.
