Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Ilija,Urošev najbolji drug,i od juče kum,ušao je u njegovu kancelariju.
"Ooo otkud ti,izvoli sedi"-pozdravili su se,te je seo naspram njega.Sipao im je obojici po viski.
"Moram ti priznati,žena ti je prelepa.Baš bomba.Da si sam birao ne bi lepšu našao"-glasno se nasmeja,te ispi gutljaj.
"Pa vodi je kući ako ti se svidja"-oštro odgovori Uroš.
"A šta tebi se kao ne svidja?"
"Kako može da mi se svidi neko koga sam na silu oženio?"
Ilija se smejao sve vreme.
"Pa ona može da ti se svidi i to vrlo lako."
"Daj batali više sa tim,ako si samo zbog toga došao bolje idi"-drsko je rekao,a Ilija je sada uvideo da je on ozbiljan.
"Dobro dobro,neću više"-podigao je ruke u vis kao da se predaje.
"Večeras ideš sa mnom u grad"-dodade Uroš.
"Videću ako ne budem imao obaveze"
"Moraš,sinoć si me izdao"
"Čekaj,ti sinoć nisi bio sa svojom ženom kući?"-iznenadjeno reče Ilija.
"Opet ti počinješ.Od kad se to tebe tiče moj ljubavni život.Jel ideš sa mnom ili ne?"-bio je skroz ozbiljan.
"Dobro idem"-reče blagim tonom,kao da je bio pomalo razočaran. Ispijali su svoja pića i bacili se na poslovne teme. ••••••• Ručala sam i rasklonila sve sa kuhinjskog stola.Već mi je postalo dosadno,i to užasno dosadno.
Zverala sam oko sebe.Kuhinja je bila spojena sa velikim dnevnim boravkom.Kuća,iako je bila velika i luksuzno opremljena,delovala je pusto i hladno.
Moje razmišljanje i dosadu prekinuo je zvuk moga telefona.Pozvala me je Anja.
"Halo"-rekoh srećno.Razgovor mi je baš bio potreban u ovom trenutku.
"Dobar dan gospodjo Vulev"-reče te se zakikota.
"Nemoj tako da me zoveš.."-nije mi prijala ova šala.
"Zašto? Sara Vulev,baš zvuči moćno zar ne?"-njoj je bilo do zezanja,a ja sam prevenula očima.
"Nego slušaj udata gospodjo,mislila sam da nas tri izadjemo večeras u grad.Ako si udata ne znači da moraš da zapostaviš svoje drugarice i naš noćni život zar ne?"
Razmislila sam o ovome što je predložila.
"U pravu si,ali ne znaamm..."
"Šta ne znaš,hajde sa namaaa"-govorila je kao da me moli a ja sam se nekako osećala sputano a ni sama nisam znala zašto.
"Saro jel ideš?"-pitala me još jednom,a ja sam posle pauze od par sekundi odgovorila.
"U redu,vidimo se večeras,pošaljite mi lokaciju gde idemo"
"Važi"-dodade ona te smo završile poziv.
Opet mi je na pamet pao on,koga nisam videla od kad nam se završilo venčanje.Ah,ne znam ni zasto toliko cesto mislim na njega,s obzirom da ga mrzim iz dna duše.Verovatno zato što se plašim trenutka kad ću se ponovo sresti sa njim.
"I bolje što ga ne vidjam"-tiho sam rekla na glas i otišla na sprat do sobe.
"Šta obući?" - postavila sam sebi ovo naizgled prosto pitanje,ali pošto sam stajala ispred ogromnog i prepunog ormara,nije bilo uopšte prosto.
Prošla je večnost dok sam ja pogledala čega tu sve ima,i na kraju sam izvukla zlatnu haljinu.Nije toliko bila u mom fazonu,ali odjednom se u meni stvorila velika želja da je obučem.
Sredila sam se kompletno i na kraju obukla haljinu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Istog trenutka kad sam navukla haljinu na sebe,stigla mi je poruka od Milene sa lokacijom kluba.
Klub Emporio.Izabrale su najelitnije mesto u gradu.
"Dobro,barem moja haljina odgovara tom mestu"-pomislila sam, i sa torbicom i telefonom u rukama napustila sam sobu.
Silazila sam dole,a u dnevnoj su se nalazili Andrej i još jedan dečko iz Uroševog obezbedjenja.Videla sam ga par puta već.Sa pola stepenica sam primetila kako me gledaju,a posebno Andrej.Bilo mi je izuzetno neprijatno,te sam sklanjala svoj pogled u stranu.
"Idete negde?" -Andrej je započeo prvi kad sam stala ispred njih.
"Da,i ako može neko od vas dvojice da me odveze,bila bih zahvalna"-rekoh,a njih dvojica su rekla u isto vreme.
"Mogu ja"-nasmejala sam se a oni su se medjusobno pogledali.
"Ja ću vas odvesti,a ti Luka ostani ovde,neko mora i kuću da pazi"-dodade Andrej,te mi rukom pokaza da prva krenem ka vratima.
Otvorio mi je suvozačeva vrata a onda sam mu rekla i lokaciju.
Stigli smo ispred za svega par minuta.Osetila sam da me gleda,dok sam ja ubacivala telefon u torbicu i spremala se da izadjem.
"Jeste sigurni u to da idete sami? Evo ja mogu da krenem sa vama kao vaše obezbedjenje.Postoje razni tipovi od kojih se treba kloniti."-dodade ozbiljno,a ja se prijatno osmehnu.
"Hvala na vožnji.Idem sa drugaricama."-rekoh te sam izašla iz auta.Njih dve su me čekale na ulazu te sam im prišla.
"Wow kako izgledaš"-reče Anja uz zagrljaj.
"I vas dve ste se baš sredile."
Smejale smo se i ušle unutra.Devojka nas je odvela do našeg rezervisanog stola koji se nalazio baš u centru kluba.Mogle smo sve da vidimo,i svako da vidi nas.
