Vlasnik Njenog Života

𝒑𝒆𝒕𝒊 𝒅𝒆𝒐

Par sekundi nakog gradjanskog sklapanja našeg braka,prišla nam je jedna žena.Mislim da je ona bila zadužena za organizaciju.

"Da li želite da sada bude ples?"-upitala nas je i gledala u oboje.

Nisam želela da pogledam u njega i složim se sa njim,već sam samo rekla.

"Amm..ne znam baš da plešem najbolje..preskočila bih taj deo"-ona je klimnula glavom i pogledala u Uroša.On naravno nije imao nikakvu reakciju,što bi značilo da se složio sa mnom.

Prva stvar oko koje smo se složili u braku.Ne želimo da plešemo jedno sa drugim.

"Izgleda da će ovo biti jedan skladan brak"-rekoh u sebi i potrudila sam se da taj osmeh sakrijem u sebi.Nije mi baš bilo do smeha,ali ovo se desilo spontano.

On je samo odjednom nestao,nisam ni znala u kom pravcu je otišao.Ostala sam sama na podijumu i krenula je panika da me hvata.
Sva sreća pa su to primetili mama i tata,te su mi prišli.

"Heej dušo moja,čestitam ti"-rekla je mama i čvrsto me zagrlila.
Osećala sam se tako sigurno u njenom zagrljaju.Stavila sam svoje ruke preko njenih ledja i čvrsto je stisnula.Bila sam na ivici suza,ali sam se setila šminke te sam se nekako suzdržala.

Tata je stajao sa strane i gledao u nas dve,te kada me je mama konačno pustila,i on me je zagrlio.
Iako sam besna na njih,jer su me oni doveli u ovu situaciju nisam mogla da se pravim hladna.Morala sam da ih izgrlim i uživam u njihovim zagrljajima.

Oni će sada živeti mnogo bolje i lakše zahvaljujući meni.Mislim da je to jedina dobra stvar ovog braka.

Pisac p.o.v

Uroš je besno izleteo na zadnji izlaz svog restorana.Ispred su ga čekali njegovi ljudi.

"Govorite,šta se desilo"

Oni su se gledali izmedju sebe,te je na kraju prvi progovorio Andrej.

"Malopre su pucali na jednog od naših.Na Jovana.Bio je parkiran sa zadnje strane restorana,oni su prošli autom pored njega,izvadili pištolje i pucali na njega i na auto."-reče vidno uzrujan.

"Kad se to desilo? Zašto mi odmah to niste rekli?"-sevala je bes iz Uroševih očiju.

"To se desilo dok ste Vi bili ispred matičara,nismo mogli da remetimo.Ne brinite,odmah smo odreagovali.Poslao sam momke da ga odvedu u bolnicu a ostali ljudi su krenuli za njima"

Uroš je strpljivo slušao.

"Jeste sigurni da su to uradili Nikolini ljudi?"

"Jesmo.Pratili smo auto i ušao je u njegovu vilu.Nikola ih je poslao na nas"-odgovorio je Luka.

"Ufffff"-besneo je i udario pesnicom u zid pored.

"Da mi danas nije venčanje,sad bih otišao da se obračunam sa njim"

Histerično je skinuo sat sa ruke koji ga je žuljao i dao ga Andreju da ga čuva.Okrenuo se i brzim korakom se vratio nazad.

Kada je ušao u salu,prišla mu je majka i uhvatila ga je za ruku.

"Sine gde se gubiš? Ovo je tvoje venčanje"-gledala ga je brižnim pogledom,a on je krišom prevrnuo očima.

"Žena ti je prelepa,kao da je iz bajke izašla.Hajde da me upoznaš sa njom."

Krenula je da ga vuče ka njoj,te je on shvatio da nema kud i morao je da joj pridje.

"Zove se Sara"-u glavi su mu odzvanjale Andrejeve reči.

Sara p.o.v

"O Bože,prilazi mi i to sa nekom starijom ženom.Verovatno mu je to majka.Odjednom je nestao,i odjednom se ponovo pojavio."-pomislila sam dok sam se nervozno igrala sa svojim prstima.

Šake su mi bile znojave,nadam se da da neću morati da se rukujem sa njom.

"Dušo moja kako si lepa"-pritrčala mi je u zagrljaj.Dok sam je grlila,moj pogled se slučajno susreo sa njegovim.Odmah sam ga sklonila.

"Ovo je Sara"-reče on a ja teško udahnu na njegov pomen mog imena.

"Drago mi je Saro,ja sam Uroševa mama Helena."

Uzvratila sam joj osmeh.

_________________