Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Čulo se zvono na vratima.Znala sam da su došle njih dve.Devojka koja mi je radila pedikir zbunjeno je pogledala ka vratima.
"Ko li je sada?"
"Izvini,nisam ti rekla,pozvala sam moje drugarice da dodju ovde."
Napravila je čudan izraz lica.
"Izvini ali rekli su da niko ne može da udje ovde.Samo oni koji moraju."
"Zašto?Sutra se udajem.Želim da moje najbolje drugarice budu u ovom bitnom trenutku sa mnom."-pokušavala sam nekako da je omekšam,da mi dozvoli da one budu sa mnom,ali vidim po njenom izrazu lica da to baš i neće moći.
"Žao mi je..."-tiho je rekla i slegla razmenima.
Bila sam besna iznutra.Nisam zamerala njoj.On samo radi svoj posao za koji prima platu od veoma moćnih ljudi.Bila sam besna na sebe.Besna što sam pristala na sve ovo.Ali sada nemam kud,nema nazad iz ovoga.
Ona je nastavila da radi pedikir,a ja sam uzela svoj telefon i otkucala: "Žao mi je devojke,zabranjeno je da budete sa mnom.Vidimo se sutra.Ja ću biti ona u belom...."
Ali posle samo minut,stigla mi je njigova poruka: "Ali mi nismo dobile pozivnice za venčanje."
Tog trenutka sam shvatila da se moj život polako ali sigurno pretvara u košmar. ••••••••• "Heej..probudi se..već je 11 sati"-probudila me je.
"Zar sam spavala do 11?"-rekoh ali sam se onda setila da sam preplakala pola noći i da sam kasno zaspala.
"Juče nisi želela da izabereš venčanicu,a ostalo nam je još 5 sati"-uzrujano je rekla.
"Ah shit"-rekoh u sebi i istrčah iz kreveta.
"Dobro pokaži mi gde stoje te venčanice,sad ću ih sve probati i odlučiti."
Odvela me je do jedne sobe.Kada sam ušla šokirala sam se šta sam videla.Cela soba bila je puna venčanica,kao da sam ušla u neki butik.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Okej...wow...ali čemu ovoliko venčanica...trebaće mi večnost da ih sve isprobam"-rekoh dok je moj pogled lutao kroz celu prostoriju.
"Ah..zato sam i uspaničena"-rekla je dok je lomila prste od nervoze.
Za oko mi je zapala jedna venčanica u ćošku sa neobičnim rukavim.Delovala je interesantno.Prišla sam prvo njoj i uzela je u svoje ruke.
"Mislim da sam se zaljubila"-videla sam osmeh i olakšanje na njenom licu.
"Dopada ti se,hoćeš da je isprobaš?"
"Naravno"-prvo sam je prislonila na sebe preko odeće i tako se gledala u ogledalu,a zatim sam je i obukla.
"Savršeno ti stoji"-dodade ona koja je izgledala uzbudjenije od mene.Mada i jeste tako bilo.
Haljina je bila moja haljina iz snova.Samo što se ne udajem za čoveka mojih snova.Ustvari,da ste to pitali malu Saru rekla bi vam da je Uroš čovek njenih snova,ali ova Sara je videla kakav je on zapravo i mrzi ga najviše na svetu. ••••••••• Nekoliko sati kasnije
"Lepšu mladu nisam videla"-završila je sa šminkom i okrenula stolicu na kojoj sam sedela ka ogledalu.
Kada sam se pogledala bila sam oduševljena.Izgledala sam prosto savršeno,ali jedina stvar koja me je odavala bile su moje oči.Koliko god da sam lepo i profesionalno našminkana,ni jedna šminka ne bi mogla da sakrije moju tugu u očima.
Čule smo da je neko otvorio vrata i ušao u stan.Posle par sekundi na vratima se pojavio isti onaj dečko koji me je juče doveo ovde.
Dugo je zadržao svoj pogleda na meni,a zatim se obratio njoj.
"Jel spremna?"
"Jeste,upravo smo završile"-ostavila je četkice za šminkanje i nasmešila mi se.
"Vreme je da krenemo"-rekao je meni,a ja sam polako ustala jer mi je haljina bila ogromna.Još jednom sam se pogledala u ogledalo.Spolja sam izgledala savršeno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
