Vlasnik Njenog Života

𝒖𝒗𝒐𝒅

Silazim u pidžami niz stepenice dok nekontrolisano zevam.Morala sam da ustanem jer u suprotnom,moja majka ne bi odustala od vikanja "Saro ustani da doručkuješ".Uporna žena,a ja mrzim da se neko dere dok ja spavam.Morala sam da napustim svoj krevet.

Za kuhinjskim stolom,kao i svakog jutra sedeo je namrgodjeni otac dok je majka bila kraj šporeta i spremala nam nešto da jedemo.Čitao je novine,ali kada sam ja sela naspram njega,skupio ih je i ostavio na stolicu pored.Njegova pažnja i pogledi bili su uprti ka meni.

Videla sam da nešto želi da mi kaže,ali je sačekao da mi majka servira vruće prženice u tanjir,pa je onda počeo.

"Slušaj Saro,moram nešto da ti kažem.Odnosno mama i ja nešto moramo da ti kažemo"-kada je spomenuo mamu,ostavila je tiganj i sela sa nama za sto.

"Nismo u zavidnoj poziciji,ni najmanje"

"Kako to mislite?"-prekinula sam ga.

"Novca skoro da nemamo više,ti znaš da je ova kuća stavljena pod hipoteku,a dug banci da vratimo nemamo."

"Pa kad bi ti prestao da piješ možda bi i imali novca"-drsko sam rekla a majka me je presekla pogledom.

"Saro,dosta!"-uzviknula je.

"Ovo što ću ti sada reći,odnosno predložiti je jedino rešenje za sve nas,kako ne bi propali skroz,živeli na ulici i izgubili ugled."-nastavio je potpuno normalno kao da nisam izgovorila ono za alkohol.Bio je previše ozbiljan.

Ćutala sam par sekundi,što mu je bio znak da želim da čujem ono što će mi reći,te je on i nastavio.Majka je samo ćutala.

"Došli smo do zaključka da je jedino rešenje da se ti udaš za Uroša Vuleva.Razgovarao sam sa njegovim roditeljima i oni bi podržali taj brak...."-prekinula sam ga.

"Uroša Vuleva?Da li mislimo na istog Uroša?"-razgoračeno sam gledala u njih.

"Da,na Uroša,vlasnika tržnog centra.Milionera."-gledala sam ih u neverici nekoliko sekundi.

"Niste me ni pitali a već ste ugovorili venčanje.Ne mogu da verujem šta čujem"-prosiktala sam kroz plač,ustala od stola obalivši stolicu na kojoj sam sedela na pod i potrčala na sprat ka svojoj sobi.

Jecala sam dok su mi suze jedna drugu stizale.Bacila sam se na krevet i zaronila glavom u jastuk.
Posle par minuta,zavukla sam ruku ispod svog kreveta i izvadila svoj stari dnevnik iz osnovne škole.

Listala sam i listala,sve dok nisam došla do stranice koju sam tražila.Onda sam stala i zurila u nju.Preispitivala sam sve što je napisano.

Dragi dnevniče,danas smo Anja Milena i ja išle na veliki odmor i pored nas je,u crnom porše džipu prošao Uroš Vulev.

  "Položio je"-rekla sam ja.
  "Aha,pre dva dana i njegovi su mu         odmah kupili džip"-reče Milena.Ona uvek sve nekako sazna.
   "Volela bi da te on provoza,priznaj"-Anja me je zadirkivala.Samo su one znale da je moja tajna simpatija bogati tatin sin Uroš Vulev.
   "Ma ćutii ti"-rekla sam kroz smeh,a obrazi su mi se zacrveneli.
  Kada smo došle do supermarketa da kupimo svoju užinu,videle smo da je njegov auto bio parkiran ispred.Zurila sam u njega,ne bi li videla da li on sedi u autu ili ne.
    "Šta si zinula u auto,kao da poršea nikad nisi videla,a verovatno i nisi.."-svi su prasnuli u smeh kada je to izgovorio.Nisam primetila da je sedeo sa druge strane sa osamnaestogodišnjacima,njegovim drugovima i da je on video mene a ja njega ne.

Od sramote sam se okrenula i potrčala nazad u školu.Suze su mi letele niz obraze,Anja i Milena su me dozivale,ali nisam stajala.Iz daljine sam čula smeh onih momaka.Mrzim te Uroše!

Tog dana zamrzela sam Uroša Vuleva i nisam želela nikad više da ga sretnem.
Toliko sam ga mrzela da nikad nisam želala da odem u njegov tržni centar.

Tajno sam plakala mesecima nakon toga,ali kada sam krenula u srednju školu,došlo je tu novih simpatija i ljubavi,te sam na njegovo ime i njegov lik gotovo potpuno zaboravila.Sve do danas.Danas su mi se vratila stara sećanja.

__________________

Iiii zdravoo društvo i dobrodošli u moju novu knjigu.Biće malo kraća i delovi će izlaziti redovno.Nadam se da će vam se dopasti,skroz je drugačiji fazon od "Konobarice" koju ste baš voleli,ali se nadam da će i ova proći.Uživajte.