Efekat Ljubavi ✔️🔚

7 poglavlje

Večeras preskačem elitne noćne klubove, jer mi to neće rešiti ni jedan problem. Sve mi se skupilo i sve mi se vrzma po glavi. Priključim se gustom Beogradskom saobraćaju i posvećujem pažnju na putu ispred sebe. Život koji sam ja vidio bio je strogo poslovan, glamurozan i luksuzan. Skupio sam dovoljno novca da ne moram raditi nikada, ali opet postao sam robot koji je posao proširio prema svim granicama. Nisam izgradio masku hladne i rezevsine osobe, jednostavno kroz život postao sam takva osoba. Navikao sam da od mene ljudi očekuju korist; u svrhu novca ili posla; tražili su sve i svašta, pošto nisam popuštao nazvali su me bahatim bogatašem.

Čim izađem iz grada stisnem papučicu gasa i adrenalin je struji mojim venama. Umesto da proslavljam postignuti poslovni dogovor, u vidu pušenja; Livija ima savršenu tehniku gutanja kite; ja vozim prema Novom Sadu i odbijam sve ponuđeno. Polako ludim, jedna mala plavooka me je naterala da spustim svoje barijere, stalno mislim na nju, na ono prelepo lice, na njena mekana usta koja želim kušati. Mrzim priznati da razmišljam o njoj, da mi je konstantno u mislima, da sam proveo i sate listajući po njenom instagramu. Ove glupe taktike nisu za mene, kao ni poklon koji sam joj poslao, ja sam onaj koji uzima sve što želi. Poslao sam joj tu knjigu koju nije mogla pronaći, bila je toliko sretna da mi je poslala bezbroj poruka. Nisam siguran da li sam tog trenutka odlučio u vezi nje, ili sada, ali tu devojku nemam nameru da pustim. Činjenica da me je osvojila njena opuštenost, vesela je, energična, topla i divna osoba. Potpuno drugačija od more istih devojka. Blizu sam njene zgrade i pitam se da li radim ispravnu stvar, hoću li tu milu devojku povrediti, samo zato što moram da je imam? Teško da mogu biti prijatelj s njom, pogotovo ne, kada mi je u mislima kako grickam i ližem bradavice, u mislima mi je ona u svakakvim pozama. Želim je! Želim je od trenutka kada sam je ugledao, bila je u nekakvoj beloj majici i crvenim flekama od farbe, mokra i sve se ocrtavalo, bradavice su se providele.

Sviđa mi se ona. Slatka, blesava, u sebi nosi srce koje dovoljno veliko da stane ceo svet u njega. Jednim osmehom mi popravi raspoloženje. Kada stignem ispred njene zgrade, sedim u automobilu i razmišljam da li da je pozovem, jer je tri sata u noć. Što i učinim, ona se iste sekunde javi.

„ Halo", glas joj je mekan.

„ Izađi, ispred sam", kažem.

„ Molim?", vrisne. „ Kako? Sada? Ovde si?", zbunjeno govori.

„ Da, maco. Ovde sam, izađi!", njen kikot je jedino što čujem.

„ Sačekaj silazim odmah", izađem iz auta i naslonim se na haubu, svestan da imam neopisivu potrebu da je vidim, ogromnu želju da je zagrlim. Nisam znao da neko može da izozove ovaj vrtlog emocija u meni. Zastane pred vratima i osmeh joj krasi predivno lice, crnu- belu kosu zamenila je svetla nijansa smeđe i isticala je još lepše nego ranije. Bela kratka majica joj prekriva grudi i otkriva stomak i mali kratki šorc koji jasno pokazuje njene atribute. Uspravim se, gutam je očima, istom žaru kao što i ona mene gleda. Zatrči se prema meni i skoči mi u naručje, podignem je visoko, nogama me obgrli oko struka i glasno se nasmeši. Ona koja budi u tebi mir, nemir je ona prava! Ja sam lud za još luđom.

„ Došao si", izjavi u šoku i nasloni obe šake na obraze.

„ Tu sam,maco", nasmešim joj se i levom rukom prelazim uz duž leđa. Njene oči me gledaju uplakano, srećno i toplo, nasloni čelo na moje i duboko uzdahne.

„ Toliko sam srećna, ne mogu da ti opišem, a opet ne želim da osećam kao da će mi srce pući", podigne glavu i iz njenog pogleda sija vatra. Poljubim je isprva nežno, pa sve gladnije mrveći njene usne u ogromnoj želji.

„ Dionise", potisne moje usne zadihano.

„ Hoćeš li me pozvati gore? Ili da te vozim kod sebe?", prošapućem joj na usne.