Efekat Ljubavi ✔️🔚

6 poglavlje

Ponovo celu noć provedem budna, čitam Bronzani Konjanik; emocije mi se ispoljavaju suzama i osmehom. Plamen zabranjene ljubavi buknuo je ogromnom silinom, Tatjana i Aleksandar grade svoj svet na trenucima. Obožavam koliko je on nju samo voleo, koliko ju je branio, koliko je nežnosti bilo u njegovom pogledu. Knjiga je ostavila na mene dubok i snažan utisak, da sam konstantno razmišlja o njima. Bolelo me je koliko je bilo teško živeti u ratu, koliko je svaki dan bio za preživljavanje. Na mene je ostavila dubok utisak, promenila je moje poglede na život i učinila da verujem u nemoguće. Drugi deo mi je poseban, jer su napokon postali njih dvoje "ono" više i jednako dubok osećaj sam imala. I onda postala sam ljuta, veoma ljuta, treći deo The Summer Garden ( Letnja bašta), nije bila prevedena, nigde je nisam mogla naći ni na engleskom jeziku. Doslovno sam imala želju da odem u Rusiju zbog knjige.

Objavim knjige na insta, uz tužan smajli napišem; Zašto nema treći deo?

Pod hitno moram nešto uraditi od svoga života! Ustala sam previše kasno, zamenila sam dan za noć, skroz mi se poremetilo sve. U stanju sam da ceo dan sedim i čekam dogovoreno vreme, tipa treba da se nađem u pet, ja ću do pet da čekam to vreme. Izgledam veoma loše, u običnom sam tekst šorcu i majici i apostolkama. Već vidim uglednu Leu kojoj se kosa diže od nervoze. Kosa mi je masna, pa kada bi mi neko odneo glavu u kupatilo i oprao kosu, svega mi doživotno bih bila njegov dužnik. Izletim iz zgrade, kasnim, sestra to ne voli i treći poziv koji mi je uputila, jasno pokazuje da je lagano nervozna.

„ O bože", izgovori to čim otvorim vrata auta. „ Sreća što samo idemo kod frizera", nasmešim joj se široko.

„ Noć mi je bila duga, a ti se me probudila u dva. Pa ovo je rezultat toga, uzmi ili ostavi. Na tebi je", slegnem ramenima.

„ Koliko na instagramu izgledaš savršeno, da se ljudi šokiraju kada te vide uživo", kaže i upali motor, vozi prema frizeru koji je svega pet minuta od moje zgrade.

„ Samo sam potpuno opuštena, idemo kod frizera", dogodilo mi se u prvom razredu srednje da sam otišla u pidžami, opravdanje je što je bilo jako rano ujutru, a ja nisam neko ko voli da ustaje.

Kod frizera se sadržimo četiri sata, ona je namestila neku frizuru i ofarbala se. Dok sam ja skinula Cruella style i vratila se kao prelepa brineta kakva sam bila.

„ Ne znam šta te je nateralo na ovaj korak, ali napokon izgledaš predivno", gurnem je laktom i obe se smejemo.

Odlazimo kod nje, mama čupa malu, tako da će biti i hrane, nema šanse da to propustim.

„ O, bože", mama vrisne kada me ugleda. „ Dete, šta ti se dogodilo?", gleda me šokirano.

„ Odlučila je da postane čovek", Lea dopaci.

„ Samo sam se vratila na staro", izgovorim i mama me već grli. Da ona je jedva čekala da me prođa ova faza, kao i ona kada sam bila Barby girl i nosila sve roze.

„ Neka si, ljubavi. Sada je tvoja lepota, došla do izražaja", pusti me iz zagrljaja.

„ Jel' te slušala?", upita Lea.

„ Mirno dete, uopšte nije zahtevna, uspavala sam je pre sat vremena, ostavi je dok se ne probudi. Veruj mi prespavaće ti celu noć", kaže mama i onda odemo u kuhinju. Ja navalim na jelo i kolače koje je moja mama stigla da spremi, čak i pored deteta koje je čuvala. Lea je pokupila dobre gene, jer je ona poslovna žena, majka i domaćica. Ja sam uzela one neke ljene gene - mama tako uvek kaže. Ostanem da prespavam kod sestre jer je Saša otišao na poslovni put, pa ona neće da ostane sama. Pomažem joj da okupa Barbi, pa se malo igram s tom slatkom princezom, ljubim joj debeli stomak i štipam slatke obraze. Poseban je osećaj držati dete u naručju, oko srca obuzme neka prijatna toplota. Ljubav prema tom malom biću je beskrajna. Najbolje od svega što kao tetka možete uzeti dete na dva sata i vratiti mami. Ne mogu sebe još da zamislim kao majku i verovatno još dugo neću i razmišljati o tome. Zapravo nikada nisam razmišljala o svadbi i detetu, nekako sam znala da to dolazi s vremenom i nikada nisam razmišljala o tome. Lea legne rano, zato što se i mala budi rano, pa meni naravno ostaje gledanje filmova koje neću ni gledati i čačkanje telefona.

Nije bilo da ne pomislim o njemu, mislila sam i previše, o poljubcu, o itekako sam mislila. Bio je to najbolji i najsavršeniji poljubac. Dobro sam odlučila, jer mi bi bili privremeni, ja ne bih mogla da imam nešto s njim i da kontrolišem svoje emocije. Nisam za šemu bez emocija, nisam devojka za noć. Ja bih se zaljubila u njega i onda bi patila. Znam da "mi" ne postojimo, pa smo završili ono što nismo ni počeli. Realno ja ga i ne poznajem, ali to kratko vreme koje smo proveli zajedno bilo je lepo. On je inteligentan muškarac, pomalo robot po pitanju posla, pomalo previše samouveren i egoističan, ali sviđa mi se takav kakav jeste. Deluje hladno, mirno, a zapravo je jedan skriveni divljak. Osećam to! Često sam sebe pitala; zašto nisam sebi poklonila jednu noć? Znala sam da mi jedna noć neće biti dovoljna. Kada bi bilo više od noći, ja bih se zaljubila, ne bih mogla da skrivam emocije i onda bih bilo samo gore. Dugo sam razmišljala o ljubavi, šta je ljubav, šta je zaljubljenost, da li je sve samo iluzija. Znam, da ne postoji sigurna ljubav. Ljubav znači da nekome daješ moć da te povredi.

Naglo odmaknem telefon od sebe, pa približim, pa ponovo gledam. Zvanično sam poludela! Dionis mi je lajkovao dve slike, i odgovorio mi na story sa srcem. Primaknem telefon grudima i smešim se. Znam da sam šašava, ali ne mogu protiv toga. Odlučim da mu ništa ne odgovorim, da se pravim kako nisam primetila među tolikim pratiocima. Lajk ne znači ništa, svesna sam toga, ali on nije neko ko "visi" po instagramu pa taj njegov lajk predstavlja sve. Kez mi je preko celog lica, dok posmatram njegove fotografije, očekivala sam da će mi nešto pisati, ili da će se javiti, ali od toga nije učinio ništa.

Zaspim s prekrasnim osmehom na licu, ustanem raspoložena, s novom idejom za snimak. Posle se nađem s Anjom ispred moje zgrade, ona ima kinesku hranu, ja vino, biće nam super. Pričamo i jedemo kinesku, ona priča o poslu i tako prolazi nam vreme.

„ Očekuješ nekog?", upita Anja i krene da otvori vrata.

„ Ne", koračam i ja prema vratima, jer iskreno ako sam zaboravila da treba da mi neko dođe, neće biti prvi put, ali biće sramota.

„ Ema Nikolić?", upita muški glas.

„ Ne, nisam", taman ja stignem i skontam da je ponovo neki paket.

„ Može li potpis ovde?", prstom mi pokazuje na papir, potpišem i pozdravim ga, i zatvorim vrata. Kutija je lepa, ukrašena je ružama i izgleda toliko lepo da me zanima šta je unutra.

„ Otvori", govori Anja. Lagano odmrsim mašnu u obliku ruže i otvorim kutiju.

Četkice u drvenoj kutiji, akrilne boje, akvarel boje u drvenoj kutiji, grafitne olovke, olovke za senčenje, ugljen u olovci, fiksativ u spreju, pastelne boje, uljane boje, paleta, set za kaligrafiju, puno nekih čokoladica, na moje najveće iznenađenje sat trilogije Bronzani Konjanik. Prstima pomazim korice knjiga i pustim suzu. Ovo je najbolji poklon koji sam dobila. Dohvatim roze papir i pročitam ono što je napisao.

Maco, uživaj, jer zaista je teško bilo naći knjige na Engleskom.

Dionis.

Ništa romantično, ali sam njegov trud, učinio je da budem jako, jako srećna.

„ Sviđam mu se, da mu se ne sviđaš ne bi se toliko trudio. Pogledaj šta ti je sve poslao"

„ Misliš?", lupi me prstom po čelu.

„. Uključi mozak! Ako muškarcu nije stalo do devojke, ne bi poslao ovako fin poklon. Obično jebači šalju cveće, seksi veš ili ključeve od auta", klimnem glavom. „ Vidi, svakako sam htela da odem, u pravo sam krenula, treba ti da budeš malo sama i da razmisliš. Moje mišljenje da treba da pustiš da se razvija među vama, jer ima osećanja sa obe strane. Ajde vidimo se", poljubi me u obraz i izađe iz stana.

Gledam u knjige, napokon ih imam u rukama, osećaj je predivan. Slikam knjige i postavim na story uz opis: napokon u rukama. Napišem mu poruku.

Za Dionisa:

Hvala ti! Mnogo ti hvala! Baš si me iznenadio.