Chapter 1.

142 13 0

Probudila me zvonjava mobitela. Uzela sam mobitel s malog ormarića koji je bio pokraj moga kreveta. Zvao je nepoznati broj. Odlučila sam se javiti.

'Halo?' - rekla sam.

'Halo, Emily. Grace je.' - čuo se glas s druge strane slušalice. 

'Ah, ti si.' - rekla sam pospano.

'Probudila sam te?' - upitala me.

'Ma ne, nisi.'

'Znam da jesam, oprosti. Moraš doći na posao.' - rekla je.

'Ali, zar ne počinjem tek od sutra?' - upitala sam začuđeno. 

'Da, ali moraš doći danas. Moram ići sada! - rekla je te prekinula slušalicu.

Uzela sam tešku torbu s kreveta. Iz torbe sam uzela sivu majicu, plavkaste farmerice i otišla u kupatilo da se istuširam.

*15 minuta kasnije*

Nakon tuširanja sam htjela nešto pojesti, ali nisam imala vremena. Brzo sam se obukla i uputila se prema Lukeu u nadi da će me on odveze. 
Pozvonila sam na njegova vrata. Otvorila mi je neka cura smeđe kose. Gledali smo se par sekunda jedna u drugu.

'Tko je ljubavi?' - čuo se duboki muški glas iz dnevnog boravka.

'Ma neka mala. Sigurno tebe traži.' - rekla je cura hladnokrvno.

'Ne budi bezobrazna.' - naljutih se na nju.

Ubrzo je došao Luke bez majice. Imao je samo neke hlačice na sebi.

'Emily!' - rekao je sa čuđenjem, ali sretno. 

'Bok, Luke!' - rekla sam te sam mu uzvratila osmijeh. 

'Emily?Luke, tko je ova mala?' - nervozno je upitala cura koja je stajala pokraj Lukea skoro gola te me pogledala čudno s jednom podignutom obrvom.

'Sigurno njegova cura! Bezobrazna je!' - mislim u sebi ljutito. 

'El,ovo je Emily. Emily je cura koja je danas došla raditi kao modni dizajner.  Emily, ovo je moja cura El.' - rekao je Luke, - što trebaš, Emily?
Kad je rekao da je to njegova cura, spustio je glavu. 

'Nisam znala da imaš curu. Mislila sam da me odvezeš do radnje, Grace me je zvala. Ali vidim da si zauzet, neću te ometati. Idem pješke.' - rekla sam te uzdahnula.

'Ne, Emily. Odvesti ću te.' - rekao je te hitro potrčao u sobu da se presvuče. 

El je cijelo vrijeme bila tu. Ljubomorna je. Brzo je došao i Luke. 

'Luke, i sama je rekla da može pješke, hajdemo nastaviti ono što smo počeli!' - rekla je El te mu uputila jedan veliki osmijeh.

'El, odvesti ću je. Prvi put je ovdje i ne zna se snaći u gradu. Čekaj me, brzo ću doći!' - rekao je Luke te ju poljubio u obraz, - idemo, Emily.

Bilo mi je jako neugodno u autu. Bila sam nervozna i Luke je to primjetio.

'Emily, nervozna si zbog toga što je El rekla ili?' - upitao me.

'Da. Neugodno mi je što sam vas prekinula.' - rekla sam te spustila glavu.

'Nemoj da ti bude neugodno. Ionako ništa posebno nismo radili.' - rekao je Luke te se okrenuo na drugu stranu. 

Pogledala sam ga. Zar on stvarno misli da sam blesava, da ne znam što su radili? Eh, vara se. 
Bila je tišina, jedino je Luke nekada zazviždao. 

'Stigli smo. Ovdje radiš.' - rekao je Luke te pokazao prema velikoj zgradi. 

'Hvala ti što si me dovezao.' - zahvalila sam mu se, nasmiješila i izašla iz auta.

Luke je ubrzo nestao. Na ulazu zgrade me čekala Grace. 

'Bok, Emily.' - rekla je sa osmijehom od uha do uha. 

'Bok, Grace.' - rekla sam. 

'Hajdemo, idemo u unutra da ti pokažem tvoj ured. Vani je hladno!' - rekla je te počela grijati ruke.

'Idemo. Jedva čekam vidjeti.' 

Grace me je vodila kroz veliki hodnik gdje su prolazili zgodni momci i lijepe cure.

'Ovdje je baš lijepo.'  - rekla sam. 

'Čekaj da vidiš svoj ured.Prelijep je.' - rekla je Grace oduševljeno. 

I nije se varala. Ured je zaista predivan. Ima sve što mi je potrebno. Zidovi su bili prozirni i mogla sam vidjeti što rade ljudi koji su pored mene. Iza stola je veliki prozor i kad pogledam kroz njega vidim centar grada. 

'Hvala, Grace.' - rekla sam. 

'Dovela sam te danas jer je jedna zaposlenica završila u bolnici pa ćeš ti preuzeti njezine poslove. Na stolu su papiri koje moraš ispuniti i kada ih ispuniš, donesi ih meni gore na 5. kat.' - rekla je te otišla. 

Odmah sam se bacila na posao. Bilo je tu mnogo posla oko tih papira. Prolazile su minute, pa sat vremena i napokon sam bila gotova. Odmah sam ih odnijela kod Grace. 

'Brzo si završila.' - rekla je oduševljeno. 

'Trebam li još nešto?' - upitala sam. 

'Trebaš dizajnirati odjeću jednoj curi koja je tek došla raditi kao manekenka. Ali, ona trenutačno nije ovdje. Ništa više ne trebaš, osim ako želiš, ostani malo u uredu ili idi kući.' - rekla je. 

'Ostati ću malo u uredu.' - rekla sam te otišla zadovoljna.

Sjela sam za stolicu. Razmišljala sam o Lukeu. Tako je sladak, danas sam ga tek upoznala i već sam se zaljubila. Ne, nije moguće! Nisam zaljubljena u njega, ovo je samo osjećaj velike prijateljske ljubavi. Ne! Definitivno sam zaljubljena u njega! Ali, ne smijem misliti na njega jer ima curu! Šteta.
Bila sam još nekih pola sata u uredu, gledala ga, a zatim sam uzela svoje stvari i pošla kući. 
Odlučila sam ići pješke, nisam htjela Lukea opet zvati, upamtila sam put pa mogu i pješke. Put je jako dug.

*nakon pola sata*

Napokon sam došla kući. Presvukla sam se i otišla u kuhinju nešto pojesti, a zatim sam otišla u dnevni boravak gledati televiziju. Oči su mi se polako sklapale, htjela sam zaspati, ali je netko pozvonio na vrata. 

Čudno! Pa nitko me ovdje ne zna osim Lukea, Grace i El, a sumnjam da bi došao Luke,a još manje Grace jer sam ju maloprije vidjela, a najmanje El. Odlučila sam otvoriti. 


Uvod je pročitalo više od 130 ljudi i jako sam zadovoljna ako ima nekih nejasnoća u priči, slobodno napišite u komentar ili mi se javite u inbox. :$
Nastavci će ići svaka 2 dana.<33

Forever Together (Luke Hemmings)Read this story for FREE!