Previous Page of 170Next Page

Balasevic-Tri posleratna druga

spinner.gif

Index

TRI POSLERATNA DRUGA -

ĐORĐE BALAŠEVIĆ

1

U aprilu je bilo sedam godina kako šljakam na pumpi...

To vam je ona mala pumpa na izlasku iz grada, sa desne strane, ako idete starim putem za Beograd.

Odavde, naravno...

Ako idete starim putem za Beograd iz nekog drugog mesta, onda je pomalo komplikovano da objašnjavam.

Nije to od presudnog znacaja...

Pumpa, uglavnom, radi non-stop, a ja uglavnom radim u trecoj, od 22 do 06, na licni zahtev. Više volim tako.

Nigde nikog...

Ponekad, doduše, samoupravljaci provale da ce poskupeti benc, pa otegnu kolonu kao futoški svatovi. Kad se tako zakuva, zujim kao mali Japanac.

Inace, laka nirvana. Kao na granicnom prelazu u prijateljsku Albaniju. Van sezone...

Govorili su mi da se cuvam pijanih budala.

Cuvao sam se treznih budala, za svaki slucaj.

I? Da li je dosadno?

O da, dosadno je, hvala na pitanju. I hvala bogu...

Dosada je moj hobi...

Neki tipovi rade kao dubleri za opasne scene u porno filmovima pa im dosadi, a da nece na benzinskoj pumpi, na sporednom putu, u, recimo, dva i petnaest nocu...

Snalazim se. Izmislili su milion nacina da vreme prode, a ni jedan jedini da se zaustavi.

Što se mene tice, više i ne moraju da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za zaustavljanje.

Složim poneki pasijans, najcešce onaj od devet prema jednoj karti, crveno na crno, ne znam kako se zove...

Otvorilo mi se vec više puta, i mada svaki put uredno nešto poželim, želje mi se baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo...

Možda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put...

Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to želje, šteta bi bilo da samo tako propadnu.

Svrate cesto poštari, ovi što voze na aerodrom, sabiju politru brendija, ili hladnu pivcugu, i ostave mi sutrašnje novine.

Sutrašnje, nego šta. Uvek sam išao ispred svog vremena...

Zavirim da li ima nekog od naših medu smenjenima ili rehabilitovanima toga dana, proverim malo politiku i sport, tek da vidim da li je Savez još na prvoj, a podsavez na poslednjoj strani, i, jasno, rešim ukrštene...

Banja u Belgiji, prevlaka na Malaki i Ita Rina...

Glumica koja je tek u križaljkama odigrala ulogu svog života.

Ali, da ne foliram, najviše slušam radio...

U nocnom programu sve ga cešce ugnjece sa nekim gostima, ali bude i muzike.

Urednici su, više-manje, sa gerontološkog, pa se provuce i neka moja stara pesma.

Nikad nisam voleo da ih cujem na radiju...

Nikad? Nikad nekad...

Sad se sav raznežim, kao uciteljica u penziji.

Da, da, pesme još uvek pamte, a mene još uvek zaboravljaju... Mušterije se prave blesave. Poneko me i prepozna, ali me definitivno niko više ne tretira.

Previous Page of 170Next Page

Comments & Reviews

Login or Facebook Sign in with Twitter
library_icon_grey.png Add share_icon_grey.png Share

Who's Reading

Recommended